Автор: S.L.E.E.T. aka CriminaL
Можеби многу од вас си мислат дека многу ги форсирам учителиве на хип хопот последно време, ама штом го правам тоа СВЕСНО, значи има причина. Во основата на моите колумни, сакам да кажам и докажам нешто кое можеби ви се "слизнало" од поглед, нешто за кое никогаш не сте размислувале. Па, мојата и целта на овие колумни е да ве поттикне на размислување, да ве инспирира, да ве опушти. Токму затоа, во темата на оваа колумна ке го изнесам она сто Mos Def го нарекува: ЉУБОВ.
Во истоимената трака на Mos Def од албумот "Black On Both Sides", се состои целата филозофија на нашата приврзаност кон културава. Некои тоа можат да си го објаснат совршено логично, некои едноставно ја сакаат и ја живеат без многу објаснувања, но јас ке се потрудам да ја ставам црно на бело без никакво претерување според оние кои ја носат со себе од раѓање... Инспирацијата не доаѓа пречесто во најдобрите форми кај никого, ама кога доаѓа, чуда прави...
“I know a few understand what I'm talkin about,
It was love for the thing that made me wanna stay out,
It was love for the thing that made me stay in the house,
Spendin time, writin rhymes,
Tryin to find words that describe the vibe,
That's inside the space,
When you close yo' eyes and screw yo' face,
Is this the pain of too much tenderness,
To make me nod my head in reverence,
Should I visit this place and remember it?”
Секако, " Mighty Mothafuckin' Mos Def" зборува за Хип Хопот. Немам намера да го анализирам сега текстот зашто знам дека оние што ја чуле траката веќе го направиле тоа. Само сакам да потенцирам дека љубовта кон хип хопот не доаѓа случајно, исто како што ништо на светот не е случајно. Има тука нешто длабоко скриено, некоја искра што не тера да бидеме целосно зависни од Хип Хопот. А зошто? Затоа што тој ни овозможува да бидеме НИЕ, во онаа форма во која сакаме светот да не види и прифати. Да го покажеме своето ЈАС, какво и да е тоа, ослободено од предрасуди и ограничувања. Ни дава чувство на припадност во една заедница каде што сите сме еднакви, ако не според вештините, тогаш според духовната големина со која оваа култура не исполнува и ја носи со себе, каде и да е во светот.
“My folks said they was in love when they had me
I take the love they made me with to make rhymes and beats
(Can you feel?) The raw deal, it's all wheel-driven
Contemplate the essence of beats, rhymes and living
Speech in line wit the rhythm, designed wit the rhythm
Ears and eyes keepin good time wit the rhythm…”
Си знаел човекот уште од 1973 за што е роден. Е сега, ајде да се вратиме на значењето на насловот, L.O.V.E. = Living Our Vision Everyday. Да, соништата се исполнуваат, но само ако додека сонуваш, истовремено работиш на нивното остварување. “I MC, which means I Must Cultivate the earth, back straight backs, hard beats and hard work.”
Пораката е: да го чуваме и да го сакаме хип хопот во најчистата форма што постои (не дека тоа сега не е така). Не сакам да звучам излитено, меѓутоа на сите ни е јасно дека тој не направил ВО ОГРОМНА МЕРА она што сме денес и она што ќе бидеме утре. Покрај тоа, сите си го живееме на оној начин на кој што знаеме (и можеме), но каков и да е тој начин, нека биде во прв план љубовта (а не конкуренцијата, не зависта, не докажувањето колку е некој "најдобар" итн.) зашто она: 4 ЕЛЕМЕНТИ - ЕДНА ЉУБОВ, сепак, има совршена смисла. Ако таа обединетост се изгуби, од хип хопот нема ништо да остане. Не велам дека сум 100% во право за се што пишувам, но изборот го правиме самите.
И како за крај, наредната колумна (ако се испадне како што треба) ке ја објавам од земјата каде што е роден и живее хип хопот (оној вистинскиот некаде во NYC Undergrounds) - USA.
Дотогаш (понатака и засекогаш): Her Infinite Power Helping Opressed People!
Sleet